Pravo je živa nauka koja uvek mora da prati trenutne okolnosti i u skladu sa vremenom reguliše zakonske okvire i pravila ponašanja.
Tako, do pre samo nekoliko decenija nismo mogli ni da zamislimo tehnologiju koja će nam danas biti dostupna, a kamoli da smislimo zakonska rešenja koja relevantno prate moderno vreme.
Bilo kako bilo, danas je IT sfera najbrža i najrasprostranjenija delatnost koja svakodnevno samo nastavlja da raste.
Logično, to nas dovodi do novih potreba koje zakon mora da reguliše. Tako, jedno od najvažnijih pitanja koja se javljaju jeste pitanje zaštite softvera.
Hajde da počnemo od početka, te da definišemo sam pojam softvera.
-
- Softver je računarski program odnosno skup programa koji imaju ulogu da izdaju naredbe računaru na koji način treba da izvršava određene zadatke.
Sada dolazimo pojma zaštite softvera i šta kaže Zakon Republike Srbije.
Budući da se radi o specifičnoj oblasti ne postoji jedan odgovor na pitanje zaštite softvera, već postoji nekoliko načina zaštite a najefikasnije bi bila kombinacija svih. Spomenućemo neke od njih:
-
- Deponovanje autorskog dela;
- Zaštita Žiga;
- Patentiranje softvera;
- Ugovor o poverljivosti(NDA).
Deponovanje Autorskog dela
Prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima, autorsko delo predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu autora, izraženu u određenoj formi.
Da bi se delo smatralo autorskim, nije relevantna umetnička, naučna ili druga vrednost, namena, veličina, sadržina ili način ispoljavanja kao ni dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.
Ponavljamo, važno je da je delo:
- Originalno,
- Duhovno,
- Izraženo u određenoj formi, odnosno materijalizovano.
Autorskim delom se smatraju razna dela koja predstavljaju intelektualnu tvorevinu, međutim u ovom tekstu ćemo se fokusirati na softver te način mogućnosti zaštite istog.
Pa tako, Zakon govori da autorskim delom se posebno smatraju:
- Pisana dela a naročito: knjige, brošure, prevodi, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr….
Dakle, Zakon prepoznaje softver odnosno računarski program kao autorsko delo i predviđa posebnu zaštitu u okviru autorskog prava.
Važno je posebno napomenuti da zakon štiti autorsko pravo koje ne postoji već, odnosno koje je originalno. Zakon ne šiti samu ideju, već sam izraz misli odnosno ideje autora.
Dakle, ukoliko neko razvija novi softver za ideju koja već postoji to neće biti povreda autorskog prava, međutim ukoliko se sam kod odnosno sama forma izražavanja softvera kopira tu dolazi do povrede autorskog prava.
Kada je objavljeno autorsko delo?
Da bi se autorsko delo smatralo objavljeno ono mora biti saopšteno javnosti od strane autora ili lica koje je autor ovlastio.
Autorsko delo je saopšteno javnosti ako je učinjeno dostupnim većem broju lica koja nisu međusobno pobezana rodbinskim ili drugim ličnim vezama.
Kada je nastalo autorsko delo?
Autor uživa moralna i imovinska prava od trenutka nastanka dela.
Dakle, nije neophodno deponovati svoje delo da bi se ono štitilo zakonom. Samim nastankom autorsko delo se štiti imovinskim i moralnim pravima.
Međutim, deponovanje autorskog dela pred Zavodom za Intelektualnu Svojinu može predstavljati dokaz da je lice koje je deponovalo delo autor istog.
Naravno, ukoliko dođe do sudskog postupka, mogu se izvoditi i drugi dokazi te ne možemo reći da je činjenica deponovanja autorskog dela neoboriv dokaz „vlasništva“ ali svakako predstavlja jak dokaz u sudu.
Ko je subjekt autorskog prava?
Autor dela jeste i može biti samo fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Autor jeste nosilac autorskog prava.
Naravno, kada govorimo o softverima najčešća situacija jeste da je više lica stvaralo i razvijalo jedan program. Zakon prepoznaje kao koautore sva fizička lica koja su zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licima stvorili delo.
Na dalje, Zakon posebno definiše da ako je kouatorsko delo računarski program, autorsko pravo na takvom računarskom programu, pripada svim koautorima.
Autorsko pravo nastalo u radnom odnosu
Ukoliko je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa, izvršavajuči svoje radne obavete, poslodavac je ovlašćen da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovo iskorišćavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od završetka dela.
Ali, Zakon ide dalje, te posebno navodi da ukoliko je autorsko delo računarski program, poslodavac je trajni nosilac svih isključivih imovinskih prava, ukoliko nije ugovorom drugačije određeno.
Dakle, ako softver nastane u toku trajanja radnog odnosa, isključivi nosilac imovinskih prava će biti poslodavac.
Međutim, šta ako zaposleni stvori autorsko delo tokom trajanja radnog odnosa ali u svoje slobodno vreme? Šta ako je koristio opremu poslodavca? Ova pitanja moraju detaljno biti regulisana Pravilnikom o radu kao i Ugovorom o radu kako ne bi došlo kasnije do problema.
Ugovor o narudžbini autorskog dela
Kao i svaki ugovor o delu, naručilac može naručiti izradu i softvera. Ovo je posebno popularno danas imajući u vidu sve većeg angažovanja frilensera.
Međutim kome pripadaju imovinska prava koja nastanu izradom softvera?
Zakon kaže ako drugačije nije određeno naručiocu.
Kako je i ovo pitanje jako delikatno, predlažemo konsultovanje sa stručnim licem prilikom zaključivanja ugovora, a kako biste predupredili eventualne nesporazume.
Patentiranje softvera
Poseban zakon definiše pravnu zaštitu pronalazaka, Zakon o Patentima.
Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenjiv.
Međutim, Zakon o Patentima posebno definiše da se pronalaskom ne podrazumevaju programi računara.
Navedeno nas dovodi do zaključka da sam softver ne može biti patentiran, međutim sam softver može da proizvede neki tehnički efekat koji može biti industrijski primenjiv.
Pronalazak koji je uz pomoć softvera implementiran na računarima moguće je patentirati u Evropi. Pa tako sam Zavod za Intelektualnu Svojinu Republike Srbije navodi kao primer unapređeni sistem za upravljanje podacima koje je moguće patentirati u Evropi.
Dakle, trenutno postoje retki primeri u kojima se patentira tehnička primena softvera, odnosno situacija u kojima softver zapravo upravlja određenim hardverom i dovodi do industrijske primene.
Takođe, za razliku od autorskog prava, patent je vremenski ograničen na 20 godina, ne nastaje samim nastankom već je potrebno da prođe kroz dugotrajan i skup upravni postupak.
Postoje indicije i pomaci na svetskoj i evropskoj sceni da će se situacija promeniti, te da će biti omogućena procedura zaštite samog softvera kao takvog.
Zaštita Žiga
Sam softver logično ne može zaštiti žig kao takav, međutim može biti sredstvo zaštite vašeg poslovanja.
Zaštita Žiga kompanije nije vezana naravno samo za IT kompanije, već je preporučljiva za svaku poslovnu delatnost.
Ukoliko kompanija razvija svoj proizvod u ovom slučaju je to razvoj softvera, biće prepoznatljiva po svom logou odnosno žigu.
Ako se dogodi situacija da niste registrovali žig, moguća je situacija da Vaša konkurencija u potpunosti preuzme Vaš biznis.
Kako bismo Vam približili značaj zaštite žiga, zamislite da razvijete aplikaciju koja se bavi oglašavanjem nekretnina ali niste zaštitili svoj žig. Nakon nekog proteka vremena Vaša konkurencija razvije skoro identičnu aplikaciju sa skoro identičnim žigom, dovešće u zabludu sve Vaše korisnike koji se pouzdaju u Vaš rad, a Vi nećete imati sredstva zaštite.
Ova situacija se može sprečiti ukoliko bi Vaš žig bio registrovan.
Poslovna tajna – NDA
Iako na prvi pogled se kompanija fokusira na zaštitu od trećih lica, iz prakse možemo reći da je zaštita „Iznutra“ isto važna kao i zašita od spoljnih „Kradljivaca“.
Ukoliko kompanija zaključi sa svojim zaposlenima Ugovor o poverljivosti odnosno u praksi poznat kao NDA ugovor ona će biti zaštićena od „Curenja informacija“ neželjenim licima.
NDA ugovor se naravno može zaključiti i sa konsultantima odnosno drugim licima koje imaju znanje(know-how) o softveru.
Predstavili smo Vam neke od osnovnih mogućnosti zaštite Vašeg softvera, svakako ukoliko razmatrate koja bi najpogodnija opcija pravne zaštite Vašeg softvera mogla biti, savetujemo Vam da se konsultujete sa advokatom specijalizovanim u oblasti pravne zaštite softvera.
