Pojednostavljeno rečeno, paušalno oporezivani preduzetnici odnosno „Paušalci“ su preduzetnici koji su se opredelili za fiksan iznos poreza na koji će biti obavezani.
Za razliku od ostalih poreskih metoda gde se na jedan ili drugi način posmatra oporeziva dobit, paušalci se oporezuju u fiksnom iznosu nezavisno od prihoda odnosno rashoda.
Država na osnovu tačno određenih elemenata preduzetniku paušalcu određuje fiksan mesečni iznos poreza u toku jedne kalendarske godine.
U nastavku teksta ćemo predstaviti informacije koje svaki preduzetnik paušalac treba da zna.
Ko može da bude paušalac?
Paušalac može biti svaki preduzetnik osim:
- Preduzetnik koji obavlja delatnost iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta;
- Koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
- U čiju delatnost ulažu i druga lica;
- Čiji je ukupan promet u kalendarskoj godini veći od 6.000.000,00 dinara;
- Koji je evidentiran kao obveznik PDV-a.
Na koji poreski period se obavezuje paušalac?
Država određuje fiksan mesečni iznos koji paušalac je dužan da plaća u toku jedne kalendarske godine. Odnosno posmatra se period 01.01.-31.12. u toku tekuće godine.
Na primer ukoliko se registruje preduzetnik 21.09.2023. godine, Poreska uprava će doneti Rešenje kojim će utvrditi poresku obavezu do 31.12.2023. godine.
Dakle, nevažno je kada je u toku tekuće godine registrovan paušalac, poreska uprava će odrediti poresku obavezu koju će paušalac imati u toku tekuće godine.
Kako se određuje paušal?
Poreska uprava na osnovu raznih kriterijuma kao što su:
- mesto obavljanja poslovne delatnosti,
- šifre delatnosti,
- godina preduzetnika i
- drugih kriterijuma
Rešenjem odrediti iznos na koji će paušalac biti obavezan.
Ukoliko želite da imate okvirnu računicu koliki bi Vam porez bio u slučaju da se registrujuete kao paušalac savetujemo Vam da se konsultujete sa stručnim licem.
Kako se registruje paušalac?
Lica koja započinju obavljanje poslovne delatnosti koja se registruje u Agenciji za Privredne Registre će u trenutku registracije odabrati ukoliko žele da budu paušalci.
Izuzetno, lica koja se ne registruju kod Agencije za Privredne Registre zahtev za paušalno oporezivanje podnose Poreskoj upravi u roku od 5 dana od registracije, u elektronskom obliku preko portala uprave.
Preduzetnici koji su već registrovani ali ne kao paušalci, a odluče se da se paušalno oporezuju, podnose zahtev za paušalno oporezivanje do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Limit od 6.000.000,00 dinara u toku jedne godine
Već smo spomenuli da paušalci imaju zakonom propisani limit prometa koji u toku godine ne smeju da pređu ukoliko žele da budu paušalci.
Taj limit iznosi 6.000.000,00 dinara prometa u toku tekuće godine. Prometom se računa svaka transakcija na tekućem računu po fakturama koje preduzetnik bude izdao korisniku njegovih usluga.
Šta se dešava ukoliko paušalac „probije“ limit od 6.000.000,00 dinara prometa na tekućem računu?
U ovom slučaju će paušalac biti dužan da obavesti poresku upravu o činjenici da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje.
U zavisnosti od trenutka kada su nastupile okolnosti zbog kojih nije moguće da preduzetnik bude paušalno oporezovan će zavisiti od koje momenta će Poreska uprava naložiti obavezu vođenja knjiga za preduzetnika.
Odnosno, Poreska uprava će naložiti vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.
Da li paušalac kome je prestalo pravo na paušalno oporezivanje može da se opredeli za ličnu zaradu?
Prema Mišljenju Ministarstva Finansija, odgovor je delimično pozitivan. Ukoliko preduzetnik podnese zahtev za isplatu lične zarade do petnaestog decembra te godine počev za period od početka sledeće godine. Dakle, prema Ministarstvu Finansija nije moguće oprediliti se za isplatu lične zarade u istoj godini kada je prestalo paušalno oporezivanje, već isključivo od početka naredne godine (godina koja sledi godini u kojem je prestao status paušalca).
Limit od 8.000.000,00 dinara u toku 365 dana
Upoznali smo se sa pojmom kalendarske godine odnosno sa vremenskom odrednicom od 01.01.-31.12. tekuće godine.
Međutim, za limit od 8.000.000,00 dinara se gleda vremenska odrednica od 365 dana unazad. Odnosno, ukoliko bi preduetnik prešao limit od 8.000.000,00 u prethodnih 365 dana poslovanja isti dan nakon prelaska limita bi ušao u sistem PDV-a.
Za razliku od limita od 6.000.000,00 kada će poreska uprava doneti Rešenje kojim će naložiti preduzetniku da vodi knjige, danom kada postane obveznik sistema PDV-a preduzetnik će biti u obavezi da vodi poslovne knjige.
Limit od 150.000,00 dinara dnevno
Važno je i spomenuti limit od 150.000,000 dinara plaćanja odnosno isplate sa svog poslovnog računa. Odnosno, ukoliko želite da podignete iznos veći od 150.000,00 dinara dnevno sa svog poslovnog računa moraćete da priložite i dokumentaciju na uvid koja opravdava podizanje veće sume od 150.000,00 dinara.
Dakle, kao preduzetnik paušalac možete podizati ili prebacivati na svoj privatni račun maksimalni dnevni iznos od 150.000,00 dinara bez pravdanja.
Koje knjge je preduzetnik paušalac dužan da vodi?
Iako načelno paušalci nisu dužni da vode poslovne knjige, oni imaju obavezu da vode poslovnu knjigu o ostvarenom prometu odnosno KPO.
Test samostalnosti
Od 2020 godine uvedena je zakonska novina koja propisuje određeni „test“ o kojem svaki preduzetnik mora da vodi računa kako bi dokazao svoju samostalnost.
Nastao je kao potreba sprečavanja masovnog izbegavanja zaključivanja ugovora o radu od strane poslodavaca kako bi pre svega uštedeli plaćanje poreza i doprinosa za zaposlene.
Potrudićemo se da predstavimo osnove testa samostalnosti i koji su to kriterijumi koji se primenjuju na preduzetnike.
-
Na koja se primenjuje test samostalnosti?
Na preduzetnike i preduzetnike paušalce.
-
U odnosu na koga se primenjuje test samostalnosti?
U odnosu na svakog nalogodavca ili lica koji se smatra povezanim sa nalogodavcem. Dakle moguće jr da se test samostalnosti „prođe“ u odnosu na jednog nalogodavca a da se „padne“ u odnosu na drugog nalogodavca.
-
Koliko ima kriterijuma i kada se pada test?
U odnosu na svakog nalogodavca preduzetnik ne sme da ispunjava pet ili više kriterijuma od devet kriterijuma. Dakle, ako ispunjavate četiri ili manje kriterijuma smatra se da ste prošli test samostalnosti.
-
Koji su kriterijumi za test samostalnosti?
-
-
-
-
-
-
- Radno vreme i odsustva
-
-
-
-
-
Ovde se posmatra da li nalogodavac ili povezano lice sa nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku i/ili su odmor i odsustva preduzetnika direktno zavisni od odluke nalogodavca. Takođe se gleda da li se naknada za vreme odsustva preduzetnika ne umanjuje. Ukoliko se utvrdi da Vam nalogodavac određuje radno vreme i odsustva smatraće se da niste prošli ovaj kriterijum.
2. Radne prostorije
Ovde se uzima u obzir da li preduzetnik uobičajno koristi radne prostorije koje obezbedi nalogodavac za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni. Ukoliko je ovo slučaj, smatraće se da niste prošli ovaj kriterijum.
3. Stručno usavršavanje i obučavanje
Ovde se analizira da li nalogodavac vrši ili organizuje stručno usavršavanje ili osposobljavanje preduzetnika. Ukoliko je to slučaj, smatraće se da ste pali ovaj kriterijum.
4. Oglašavanje za potrebom radnika
Preduzetnik će pasti ovaj kriterijum ukoliko je nalogodavac angažovao preduzetnika nakon oglašavanja u sredstvima informisanja za potrebe angažovanja fizičkih lica ili preko trećih lica koje se uobičajno bave pronalaženjem podobnim za određeno radno mesto.
5. Sredstva za rad
Ukoliko nalogodavac obezbeđuje osnovni alat, odnosno materijalna ili nematerijalna sredstva podobna za redovan rad preduzetnika, smatraće se da ste pali ovaj kriterijum.
6. Ostvaren prihod preduzetnika
Ukoliko je u periodu od 12 meseci najmanje 70% od ukupno ostvarenog prihoda preduzetnika izvršeno od strane jednog nalogodavca odnosno povezanog lica sa tim nalogodavcem, preduzetnik će pasti ovaj kriterijum.
7. Klauzula o poslovnom riziku
Ukoliko preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik snosi uobičajni poslovni rizik za posao isporučen klijentu, smatraće se da je preduzetnik ovaj kriterijum pao.
8. Klauzula zabrane konkurencije
Budući da preduzetnik predstavlja fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost, ukoliko ugovor o angažovanju preduzetnika sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku da pruža svoje usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima(izuzev delimične zabrane koja se odnosi na ograničen broj direktnih konkurenata) smatraće se da preduzetnik ovaj kriterijum nije prošao.
9. 130 radnih dana u toku 12 meseci
Ukoliko preduzetnik obavlja aktivnost uz naknadu za istog nalogodavca neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci smatraće se da je preduzetnik pao ovaj kriterijum. U radni dan se računa bilo koji period tokom radnog dana između 00 i 24h.
Sada kada znate sve osnovne informacije možete da odgovorite na pitanje:
Da li biste prošli test samostalnosti?
