Opšte je poznato da se radni odnos zasniva zaključivanjem ugovora o radu koji potpisuje poslodavac i zaposleni.
Međutim, koje elemente ugovor o radu mora imati da bi bio u skladu sa zakonom? Kada zaposleni zapravo stupa na rad? U koliko primeraka mora biti potpisan ugovor o radu?
Svaka ugovorna strana treba da poznaje svoja prava ali i obaveze. Predstavićemo neke od najčešćih i najosnovnijih informacija koja svaki zaposleni i poslodavac treba da znaju.
Kada se smatra da Ugovor o radu stupa na dejstvo?
Ugovor o radu se smatra zaključenim trenutkom potpisivanja od strane zaposlenog i poslodavca.
U kojoj formi mora biti zaključen Ugovor o radu?
Iako se duži vremenski period govori o mogućnosti uvođenja elektronskog potpisivanja Ugovora o radu, za sada Zakon o Radu kao jedinu formu zaključenja propisuje pismenu formu.
U koliko primeraka se potpisuje Ugovor o radu?
Ugovor o radu se zaključuje u najmanje tri primeraka od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, dok dva zadržava poslodavac.
Kada se zaključuje Ugovor o radu?
Najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.
Na koji vremenski period se zaključuje Ugovor o radu?
Ugovor o radu može biti zaključen na određeno ili neodređeno vreme.
Šta treba da sadrži Ugovor o radu?
|
|
Naziv i sedište poslodavca; |
|
|
Lično ime zaposlenog i njegovo prebivalište odnosno boravište; |
|
|
Vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavlanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu; |
|
|
Naziv i opis poslova koji zaposleni treba da obavlja; |
|
|
Mesto rada; |
|
|
Vrstu radnog odnosa(neodređeno ili određeno vreme); |
|
|
Ukoliko je ugovor o radu zaključen na određeno vreme, njegovo trajanje i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme; |
|
|
Dan početka rada; |
|
|
Radno vreme(puno, nepuno ili skraćeno); |
|
|
Novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu; |
|
|
Elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; |
|
|
Rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; |
|
|
Trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena. |
Kada zaposleni stupa na rad?
Česta je greska koju mnogi prave smatrajući da dan potpisivanja Ugovora o radu predstavlja i dan stupanja na rad zaposlenog.
Naime, u samom Ugovoru o radu mora biti posebno naveden dan kada će zaposleni biti u obavezi da stupi na rad.
Ako zaposleni neopravdano ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatraće se da radni odnos nije zasnovan.
Gde je poslodavac dužan da drži radnopravnu dokumentaciju?
Poslodavac je dužan da ugovor o radu drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca, u zavisnosti od mesta rada zaposlenog.
Kada je poslodavac dužan da prijavi radnika?
Prema Zakonu o Radu, poslodavac je dužan da izvrši prijavu na obavezno socijalno osiguranje najkasnije pre stupanja na rad zaposlenog.
Probni rad
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za čije vreme trajanja će poslodavac imati priliku da proveri radne sposobnosti i navike novog zaposlenog.
Probni rad se može ugovoriti i za ugovore koji su određeni na određeno i neodređeno vreme.
Probni rad može trajati najduže šest meseci!
Ukoliko poslodavac odluči da otkaže ugovor o radu zaposlenom pre isteka probnog rada, mora postojati otkazni rok od najmanje 5 dana a poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu.
Ukoliko poslodavac konstatuje za vreme probnog rada da zaposleni nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, radni odnos prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
Radni odnos na određeno vreme
Svima je poznato da ugovor o radu može biti zaključen na određen vremenski period.
Međutim, važno je napomenuti da je pravilo da ugovor o radu bude ugovoren na neodređeni vremenski period, te ugovor o radu na određeno vreme predstavlja izuzetak.
Odnosno, ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla, nastupanjem određenog događaja a za vreme tih potreba.
Takođe, važno je istaći da sa istim zaposlenim radni odnos na određeno vreme sa ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (osim u par izuzetaka). Period prekida koji je kraći od 30 dana se ne smatra prekidom u smislu Zakona o Radu.
Izuzetno, period na određeno vreme može biti duži od 24 meseca u sledećim situacijama:
|
|
|
|
|
Ako je ugovor o radu zaključen suprotno odredbama zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteka ugovora, smatraće se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Radno vreme
Radno vreme zapravo predstavlja vremenski period u kojem je zaposleni dužan odnosno raspoloživ da obavlja svoje radne zadatke.
Prema zakonu puno radno vreme, iznosi 40 časova nedeljno.
Nepuno radno vreme je logično, radno vreme kraće od punog radnog vremena. Zaposleni koji obavlja svoje radne zadatke sa nepunim radnim vremenom ima sva prava kao i zaposleni sa punim radnim vremenom, naravno u skladu sa vremenom provedenim na radu.
Prekovremeni rad
Da li je zaposleni dužan da radi prekovremeno?
Jeste ali važno je naglasiti samo i isključivo u slučaju više sile, iznenadnog povećanja posla i u drugim neplaniranim situacijama.
Takođe, zakon štiti radnika te predviđa da čak i u situaciji prekovremenog rada, zaposleni može raditi najduže 12h u toku jednog dana, odnosno 8 časova nedeljno prekovremenog rada!
Poslodavac mora voditi evidenciju o prekovremenom radu svojih zaposlenih.
Za prekovremeni rad zaposlenom pripada uvećana zarada od najmanje 26% od osnovice
Noćni i smenski rad
Ukoliko zaposleni obavlja rad u periodu od 22h-06h narednog dana, smatra se da zaposleni radi noću.
Smenski rad je organizacija rada kada se zaposleni smenjuju prema utvrđenom rasporedu. Smenski radnik je zaposleni koja obavlja minimum jednu trećinu rada u različitim smenama.
Važno je istaći da je poslodavac dužan da vodi računa da jedan zaposleni može raditi duže od jedne radne nedelju noću samo uz njegovu izričitu saglasnost.
Za rad noću zaposlenom pripada uvećana zarada od najmanje 26% od osnovice.
Godišnji odmor
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca.
Bitno je istaći da se pod neprekidnim radom smatra i period sprečenosti rada kao što je na primer bolovanje.
Godišnji odmor mora najmanje trajati 20 dana godišnje.
Srazmerni deo godišnjeg odmora iznosi jednu dvanaestinu godišnjeg odmora za svaki mesec rada u kalendarskoj godina u kojoj je zasnovan radni odnos ili u kojoj prestaje radni odnos.
Godišnji odmor može biti korišćen jednokratno ili iz više delova s time što prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve nedelje u toku tekuće godine a ostatak mora iskoristiti najkasnije do 30.juna naredne godine.
Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim. Poslodavac treba zaposlenom da dostavi Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora.
Ukoliko zaposleni prestane da radi, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora. Smatra se da bi zaposleni išao na odmor da je mogao da predvidi da neće više raditi tako da karakter ove naknade je zapravo naknada štete što nije iskorišćen godišnji odmor.
Radno pravo je zaista kompleksna i jako formalna oblast prava. Svakako je preporuka da se prilikom sačinjavanja i potpisivanja radno pravne dokumentacije uvek konsultuje stručnjak iz oblasti radnog prava.
